Marko Jovanović

Naša ćerka Sara imala je devet godina i bila je veoma talentovana za crtanje, ali je uvek upoređivala svoje radove sa drugima i bila nezadovoljna. Često bi zgrebala crtež i počela iz početka jer "nije dovoljno dobar". Kada smo je upisali na kreativnu radionicu u centru "Ja sam za znanje", bili smo zainteresovani više za razvoj njegovog samopouzdanja nego za umetničke veštine. Prvih nekoliko nedelja, Sara je nastavila sa svojim perfekcionističkim pristupom. Međutim, instruktorka Bojana je uvela pravilo koje se zove "Nema grešaka, samo srećne nesreće" — svaki "pogrešan" potez treba pretvoriti u nešto novo i interesantno. Sara je počela da eksperimentiše. Jednom je slučajno prosula previše vode na sliku — umesto da bude besna, pretvorila je u kišu. Drugi put je pogrešno pomesala boje — napravila je predivan zalazak sunca. Ove "srećne nesreće" promenile su njen odnos prema greškama uopšte. Sada ne samo da ne žali kada pogreši — traži šta može novo da nauči iz toga. Na kraju programa, Sara je izložila pet slika na izložbi u centru, i po prvi put je bila ponosna na svaki rad, bez obzira na to kako je "savršen". Osim umetničkih veština, razvila je i neverovatno samopouzdanje u javnom nastupu — prezentovala je svoje radove pred gomilom roditelja i dece, ne uzimajući oči sa publike.