Luka Popović

Pre nego što sam počeo da učim programiranje u centru "Ja sam za znanje", mislio sam da je programiranje nešto što mogu samo genijalni ljudi sa šestnaest godina i više. Imam deset godina i nikada ranije nisam radio ništa slično. Prvi čas mi se učinuo čudnim — instruktor nas je zamolio da nacrtamo svoje omiljene životinje i da opišemo šta one rade. Tek kasnije sam shvatio da smo zapravo planirali naš prvi program! Kroz naredne nedelje, naučio sam da kontrolišem pokrete likova na ekranu, da dodajem zvukove, i da pravim jednostavne igre. Najbolji deo je bio kada sam napravio igru "Uhvati jabuku" — po prvi put sam napravio nešto što su moji drugari mogli da igraju i koja je zaista funkcionisala. Sada mi programiranje ne deluje misteriozno — deluje kao alat koji mogu da koristim da rešim probleme i kreiram stvari. Planiram da nastavim sa Python kursom sledeće godine. Hvala profesoru Milanu na strpljenju i načinu na koji objašnjava stvari koje su mi delovale nemoguće.